Život u lošem braku može puno da nas košta. Utiče negativno na naše fizičko i mentalno zdravlje, na svakodnevno funkcionisanje i sve članove porodice. Dugotrajni život u patološkom ili nesrećnom braku može da dovede do depresije, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i kardioloških problema. Nezadovoljstvo i  patnja reflektuju se na naše telo, psihu a zatim i na okolinu.

Sa druge strane, i razvod može negativno da utiče na naše psihofizičko zdravlje. Čak i kada je to naša odluka, razvod je emocionalno bolan proces i podrazumeva niz promena koje su stresne za nas i našu decu. Loš brak utiče negativno na decu, ali deca i tinejdžeri često jako teško podnose i razvod roditelja. Prosečno je deci potrebno oko godinu dana da se oporave i adaptiraju nakon razvoda. Prirodna i normalna potreba dece i mladih je da žive sa oba roditelja.

Loš brak ili razvod – koja je cena veća. U zavisnosti od vrste i intenziteta partnerkih problema i nesuglasica, toga koliko problemi dugo traju i kako se reflektuju na članove porodice, da li su i šta partneri pokušali da bi rešili problem, kao i od socio-ekonomskih uslova, razvod je nekada dobro rešenje. Razvod ne treba da bude prvo, već krajnje razrešenje izuzev u patološkim disfunkcionalnim brakovima. Patološki brakovi su oni u kojima je prisutno fizičko nasilje, psihološko zlostavljanje, nelečeni alkoholizam i narkomanija, dugogodišnji visoko konfliktni odnosi, zanemarivanje dece i nebriga o porodici, gde je razvod najčešće jedino zdravo rešenje za sve članove porodice. Cena ostanka u ovakvim duboko poremećenim odnosima je previsoka, pre svega za decu. Odrastanje u disfunkcionalnim odnosima je za dečiji razvoj štetnije nego razvod.

U braku bez dece u kojem postoje problemi važno je pokušati da se ti problemi reše pre nego se planira proširenje porodice. Često se rađanjem deteta pokušava spasiti brak, ali najčešće sve ono što nije valjalo pre deteta bude još lošije nakon rođenja deteta. Ako je neko bio npr. neodgovoran partner, onda je velika verovatnoća da će biti i neodgovoran roditelj.

Kao što problemi u braku ne nastaju preko noći, tako se ni ljudi ne menjaju sami od sebe. Za promenu odnosa potrebna je pre svega želja da nam bude bolje i da drugoj strani bude bolje, svesnost i prihvatanje problema, odluka da iskreno želimo da se potrudimo da se problem reši. Smatra se da prosečni klijenti koji se obrate na bračno savetovanje provedu nekoliko godina u nezadovoljavajućem odnosu, pre nego se obrate za pomoć. Supružnici koji se zajedno obrate za pomoć bračnom terapeutu imaju veće šanse da reše svoje probleme od onih koji ne mogu da se dogovore ni oko odlaska na terapiju.

Dugogodišnji pa i višedecenijski život u lošem braku ostavlja posledice po naše psihofizičko zdravlje i narušava kako individualnu, tako i poorodičnu funkcionalnost i kvalitet života. Osobe koje ostaju zaglavljene u nekvalitetnom odnosu pod većim su rizikom od visokog pritiska i kardioloških problema, slabijeg imuniteta, psihosomatskih tegoba, depresije i sniženog samopoštovanja. Vremenom mogu da se osećaju manje poželjno, da se ugoje i vode manje zdrav stil života, zauzimaju pesimistički životni stav i manje se druže.

Svaki brak kao i svaki razvod je priča za sebe. Ostanak ili neostanak u lošem braku ne treba da bude crno-bela priča. Da bi se solidno živelo u braku mora da postoji minimum zajedničkog partnerskog funkcionisanja. Loši brakovi najčešće spadaju u dve grupe.

Branislava Pavlović

Više o Branislavi pogledajte na sledećem linku: https://centarzalicnirazvoj.com/clan/branislava-pavlovic/

2018-11-29T11:28:33+00:0027.11.2018.|Lični razvoj, Objave članova|0 Comments

Leave A Comment