Prošli tekst je bio o strahu od neuspeha, a sad govorimo o strahu od uspeha. Potpuno suludo, je l’ tako? Pa ko još može da se plaši uspeha? Kome može da smeta uspeh u životu? Ne možete da verujete, ali mnogo više ljudi se plaši uspeha od neuspeha. Štaviše, ilustrovaću vam na nekoliko primera da je taj broj enormno veći na stranu uspeha.

Ali zapravo, hajde da definišemo malo taj strah od uspeha. Jer kao što ste videli kod strahova od neuspeha i strahova od javnog nastupa i kod različitih drugih strahova, taj opšti, objedinjujući naziv,  zapravo u sebi sadrži neke druge ili nekoliko drugih različitih konkretnijih strahova. Pa tako i ovaj strah od uspeha može da sadrži neke sasvim druge strahove.

Šta može da bude strah od uspeha?

Recimo, najčešće je to strah od nepoznatog. Šta će se desiti ako ja uspem u nečemu? Kako će se moj život promeniti? Gde ću ja dospeti? Kako će me ljudi posmatrati? Kako ću da živim? Mnogi ljudi se plaše tog nepoznatog, jer to je opet izlaženje iz zone komfora, a oni vole da žive živote kako su živeli do sada. Zašto? Ne zato što su ti životi dobri, nego zato što su naučili na takve živote. I onda ako uspeju nešto – „Ako mi posao krene dobro? Ako mi karijera krene dobro? Ako me počnu prepoznavati na ulici? Šta će se onda desiti, kako ću ja da živim?“ To je jedan od mogućih strahova od uspeha.

Drugi mogući strah je strah od promena. Promena generalno, promena života. Šta može biti promena? Uspem u nečemu, recimo moj posao se strahovito proširi. Logično je da ću se preseliti iz mog grada, iz manje sredine u kojoj živim u, primera radi, Beograd ili u Njujork… I šta se onda dešava? Onda se moj život tumba naopačke, onda se dešavaju sasvim drugačije životne okolnosti. Te počinju i pitanja – kako ću se onda snaći, šta će sve tu da bude? Menjaju se društva, menjaju se ljudi u mom životu, menjaju se navike, menja se način života. Sve se menja, a ljudi se plaše promena, čak i ako su promene na bolje. Ljudi se plaše promena, samih po sebi.

Treća stvar može da bude strah od napuštanja nekih sopstvenih ideologija, ako ih se držimo, uverenja koja imamo u svojoj glavi. Šta može da bude uverenje, recimo – neko ima strah od uspeha, u smislu „Ako uspem, ako moja firma uspe, znači da ću da zaradim velike količine novca. Ali, ja znam da je novac zao i da novac dolazi od đavola.“ Ama, ljudi, manite se budalaština. Manite se tih usađenih gluposti i uverenja koja vam je neko ubacio u glavu. To su potpune ludosti. Ili na primer uverenje: „Ja ne zaslužujem da budem uspešan.“ Ma ko to kaže da ne zaslužujete da budete uspešni?! Svi na svetu zaslužuju da budu uspešni, u svemu. „Ja ne zaslužujem da živim fino.“ Ko kaže? Svi na svetu zaslužuju da žive fino.

Dakle, manite se tih pogrešnih uverenja. Ljudi se plaše toga, jer, zapravo – „Ako uspem i ako se budem dobro osećao u tome, sve ono što sam znao i čemu su me naučili (recimo tim nekim religijskim pogledima na novac), to će pasti u vodu i ja ću shvatiti da sam do sada stvari potpuno pogrešno gledao.“ Pa da, jesi! Dakle, mani se potpuno glupih uverenja, dopusti sebi da uspeš.

Postoji tu još jedna zanimljiva stvar. Često se ljudi plaše uspeha zbog straha od usamljenosti. Opa, kakve sad to ima veze. Zato što ljudi misle (misle, ali to nije istina) da ukoliko uspeju, posmatrajući uspeh kao penjanje na planinu, na piramidu, na vrh, da će na vrhu biti sami. Ali to nije tako. Jeste, doživećete promene penjući se na taj vrh, ali na tom vrhu vas čekaju takođe ljudi. Ljudi slični vama, ljudi koji razmišljaju kao vi. Ljudi koji su na pozicijama kao vi. I opet nećete biti sami. Zapravo, možda ćete tad imati mnogo više ljudi koji vas okružuju nego u ovom trenutku neuspeha, da ga tako nazovemo.

Dakle, taj strah od neuspeha može biti mnogo toga, ali ima tu jedna žešća stvar koja je vrlo interesantna. Mislim, neverovatna je, ali je zaista krajnje istinita i važi u apsolutnoj većini slučajeva. A to je da većina ljudi ima neku suludu ovisnost od patnje. Ovisni su o lošem, o onom trenutnom, o onoj nedaći u kojoj se nalaze. Skoro pa da obožavju tu svoju nedaću. Ta nedaća je loša i oni su svesni toga, ali ne mogu da se otresu toga. Vole da budu tu, u tome. Zašto? „Ja poznajem svoje zlo, a ono drugo ne znam.“ Šta to znači, ljudi razmišljaju – „Okej, ja znam da mi je teško da sastavim kraj sa krajem do prvog, kad dobijem platu, da platim sve račune i ostalo, ali to bar poznajem, pa kako je, tako je. A ono drugo, ono drugo mi je nepoznato.“ Ama ljudi, šta vam je? Okanite se te učmalosti i tog balona u kom živite. Makar on bio loš i smrdljiv, ali taj balon mi je poznat. Takvo razmišljanje nikako nije dobro.

Zatim, ljudi vole da izigravaju žrtve. Mnogo ljudi ne želi da uspe. Mnogo ljudi ne želi da dobije dobar posao, vole da izgube posao. Odu na razgovore za posao i zabrljaju ga namerno. Ili počinju neke poslove i dolaze taman do vrhunca i urade nešto namerno, ili možda čak podsvesno, da bi zabrljali stvar, da se uspeh ne bi ostvario. Da ne bi dobili taj posao, da ne bi ostvarili taj biznis, neki „dil“, ili šta već. Neverovatno, jer izigravanjem žrtve se traži pažnja. I sad, izigravanjem te žrtve – „Mi smo jadni, neuspešni, mali smo, hajde sad ti mene pazi, mazi, voli i šta već, zato što ja nisam uspešan.“ Na takvo ponašanje uopšte ne treba nasedati, niti takvima pružati bilo kakvu pažnju.

Elem, nekoliko stvari koje možete da uradite da biste prevazišli taj strah od uspeha.

Ljudima je lakše da ne uspeju, lakše. Zašto je lakše? Pa zato što je za uspeh potreban trud. Za uspeh je potrebno da uložite vreme, novac, rad, znoj i sveukupni trud. E pa, lakše je sedeti kući, ne raditi ništa i gledati rijaliti šou programe, sve čet’ri u vazduh, pa još kukati na svojom  sudbinom, kao – „Ja sam neuspešan.“ Pa baš me briga. To što vam je tako lakše, prevaziđite to već jednom. U redu, znajte da će biti teško, da će biti naporno, ali zakorači, nema ti druge.

Ima jedna zanimljiva stvar, ljudi razmišljaju na sledeći način, to im je u podsvesti – „Ako uspem, postaću neuspešan.“ Šta sam sad rekao? To znači zapravo sledeće, oni računaju ovako – „Ako uspem, znači da će mi se posao enormno proširiti. Pa ja onda neću moći da (kako sad moderno kažu) hendlujem. Neću moći da kontrolišem sopstveni posao i onda ću neuspeti.“ Znači, uspevanjem se plaše neuspeha. Ili –„Ako uspem, imaću mnogo novca i neću znati šta da radim sa novcem.“ Ima i takvih ljudi. „Ako uspem, toliko ljudi će mi pohrliti da se ja neću znati snaći sa ljudima“, i takve slične nebuloze. Znači, ako uspem, neuspeću. Manite se takve priče. Kad dođete do toga, onda ćete se sa tim „problemom“ boriti (sa problemom viška novca…), ali nemojte unapred sebi govoriti – „Ako uspem, onda neću uspeti.“ To je suludo, u svakom slučaju.

Ono što je interesantno jeste da treba da se osećate udobno sa svojim uspehom. Gle, u onom tekstu o neuspehu sam govorio istu stvar, a to je da treba da se osećate udobno u svom neuspehu i da ga ponavljate 300 puta dok ne uspete nešto. A sad vam kažem isto i u ovom slučaju – da treba da se osećate udobno u uspehu. Odnosno, da treba da naviknete vaš sopstveni um na osećanje uspeha. Govorio sam dosta puta o tome kako ljudi sami sebe doživljavaju drugačije, sa nekim malim promenama. Primera radi – Umesto da non-stop nosite trenerku, razdrljanu, bezveznu, i na posao da idete tako, daj obucite sako. Videćete kako se već drugačije osećate. Osećate se drugačije jer će vam taj spoljni efekat promeniti um i vi ćete se osećati malo uspešnije. Ponekada, umesto da se vozite u razdrndanim kolima, zamolite prijatelja koji ima dobra kola da vas odveze na neki sastanak. To menja tvoje podešavanje uma i automatski se osećaš malo bolje u tom uspehu, i onda ti nije problem da i na tom sastanku uspeš. Da taj posao zaista uspe.

U suštini ako ovo sve ne prolazi, ili prolazi svejeno je, pronađite detalj – šta je ta konkretna stvar koja vas plaši u uspehu. Koji je od onih strahova (onih prethodnih, što smo na početku nabrajali) i koji je konkretan taj mali detalj koji vas baš plaši oko uspeha, pa na njemu da radite. Nemojte posmatrati kao opštu sliku – ja se plašim uspeha. Šta znači to –„Plašim se uspeha.“ Hajde pronađi konkretnu strvar, pa na toj konkretnoj stvar radite.

Ono što je bitno kod uspeha je to da je uspeh, zapravo, potvrđivanj samog sebe. Da, zaista. Jer, ako vi mislite – „Joj, ako uspem, ja ću se promeniti.“ Čuli ste, kako ide ona izreka: „Da bi video kakav je neko, daj mu vlast i novac“, tako nekako. Zapravo, u ovom našem tekstu bi to značilo –„Da bi video kakav je neko, daj mu uspeh.“ Pa da, jer kad je neko uspešan, on potvrđuje sebe, odmah iskazuje sebe. Pa pronađite tog pravog sebe. Nemojte misliti: „E, ja ću se promeniti kada uspem.“ Ma nećeš se ti promeniti, ti ćeš samo postati ono što ti zaista jesi. Odnosno, ti ćeš samo ispoljiti ono što zaista jesi. Šta je loše u tome da ispoljiš ono što zaista jesi, samog sebe? Hajde pronađi to što jesi.

Jedan savet, mali – radite nešto rizično. Nešto što će vam dati nalet adrenalina. Na primer, skočite s padobranom, ili idite na karting, one male formule. Nešto što će vam dati snažne nalete adrenalina, jer ćete se tada osećati fantastično. U redu, biće u prvom momentu straha, prvi put u životu skačem padobranom. Ali čim skočiš prvi put, odmah ćete hteti i drugi put. To je osećaj koji je veoma blizak osećaju uspeha. Ako se plašiš uspeha (poslovnog, u ljubavi, flerta i generalno uspeha), uradi nešto rizično, nešto što ti daje veliku dozu adrenalina. I to kada vidiš, taj osećaj kada spoznaš, shvatićeš da je to osećaj uspeha i da je fenomenalan. Neće te to ništa pokvariti, nećeš postati ništa drugačiji. Samo ćeš shvatiti da je uspeh divna stvar i nećeš se više plašiti uspeha.

Mnoge stvari ne možemo da uradimo sami, realno. Da ste mogli sami, uopšte ne biste potražili ovaj tekst, niti biste čitali, jer šta će vam tamo neki Boris da vam priča kako da prevaziđete strah od uspeha, kad vi to znate sami. E pa, ne znate sami. Pošto ne znate sami, treba vam neko da vam kaže, pokaže, da vas nauči. U prevodu, uzmite sebi mentora. Da li ćete uzeti mene kao mentora ili nekog drugog koga poznajete da to čini, svejedno. Samo je bitno da je to čovek koji zna šta radi i koji vas može provesti kroz taj put.

Reče mi neko u komentaru, na nekom videu, više se ni ne sećam, davno beše –„Šta ta tvoja znanja, to su sve neka knjiška znanja.“ I sad, šta odgovoriti na tako nešto. Pa pobogu, naravno da su knjiška znanja. Pa kakva će da budu. Naravno da sam ta znanja dobio od drugih, naravno da sam pročitao knjige, naravno da sam imao mentora, pa naravno. Od nekoga se mora učiti. Moram da pročitam neku knjigu, itd.

Tako da, mentori su ti koji vam pomažu da prođete neki put i da ga prođete daleko brže i daleko lakše nego što biste to činili sami. Tamo gde nisam mogao sam ili gde nisam želeo sam, želeo sam malo brže, onda sam i ja uzeo sebi mentora pa sam i ja platio neke kurseve, naučio neke škole, da bih skratio vreme, itd. Jer svaki dinar uložen u edukaciju se vraća enormno mnogo puta. To je dokazano bezbroj puta i biće dokazano iznova i iznova.

Te, stoga, da biste se lišili raznih strahova, pa i straha od uspeha, straha od neuspeha, da biste saznali kako da prođete neki put, neke poslovne stvari, uzmite sebi mentora koji zna da vam to predoči.

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Pogledajte i kompletan video na ovu temu:

Boris Teodosijević
Više o Borisu možete pogledati na sledećem linku: https://centarzalicnirazvoj.com/clan/boris-teodosijevic/
2020-02-24T14:08:19+01:0024.02.2020.|Lični razvoj, Objave članova|0 Comments

Leave A Comment

Go to Top