Praznični sindrom

Nova Godina je često metafora za novi početak ili završetak nečega što nije valjalo. U tom smislu ljudi mogu osetiti izvesno olakšanje, ali i tenziju usled potrebe da donose važne odluke baš ovih dana.

Psihološki aspekt razmatranja Božićnih i novogodišnjih praznika ide u različitim smerovima, ali svi uglavnom vode ka našem mozgu. Kognitivna kriva bazirana je na čestim greškama kojim smo skloni kroz naše rezonovanje, evaluaciju i sećanja. Ovi mehanizmi uglavnom su u kombinaciji sa nesvesnim umom, koji boji čovekove sklonosti i uverenja i daje prednost određenim iskustvima.

Još su naučnici pedesetih godina uočili da ljudi uoči Nove Godine ulaze u faze napetosti, konflikata ili tenzije, i ova stanja nazvali su ’praznični sindrom’. Posebno je on bio uočljiv kod parova koji su ostajali zajedno više dana u kontinuitetu, što je pojačavalo jednu od uloga, npr. partnersku ili roditeljsku, za razliku od boravka u ostalim životnim ulogama, posebno poslovnim. Veliki broj ljudi je tada ili neopravdano euforičan ili čak više sa osećanjem praznine, anksioznosti ili depresije.

Učestali raskidi baš uoči nove godine jesu posledica tog viška vremena provedenog skupa, ali i sa sobom. Kako je rad stvorio čoveka, mnogi su u tom pravcu na nekom nivou uspeli da se otuđe od sebe, pa kada preuzimaju drugačiju frekvencu življenja ili promene sadržaj, koji nije nužno poslovni, dožive krizu.

S druge strane, neki žude za bliskim prijateljskim odnosima, pa ukoliko im taj osećaj nije uzvraćen, sve se završi sa doživljajem razočaranosti, uz česta osećanja odbačenosti. Usamljenost se često oseća kada nismo sa ljudima koji su nam emotivno važni.

Pravljenje planova je druga bitna psihološka stavka uoči Nove Godine. Bilo da su planovi usmereni na ‘samopopravku’ (neću više pušiti ili jesti slatkiše), bilo da se definiše šta je to što se hoće. Nova Godina u psihološkom smislu definiše reprogram osobe u odnosu na trenutno stanje. To je odlično vreme za dati sebi šansu, jer staro prolazi, a novo je u fokusu.

Pravljenje planova je uvek dobro došla aktivnost i osoba bi ih trebala praviti češće od jedanput godišnje. Oni pospešuju čovekovu svesnost oko toga šta mu je važno, na šta obraća pažnju i koji delovi života su mu bitni. Imati planove po pitanju posla, dece, emotivnog života ili socijalne povezanosti, ličnog razvoja znači da nešto želimo bolje, drugačije, interesantnije, što je pozitivno. To istovremeno znači i da smo svesni gde smo trenutno. Ova razlika između sadašnjeg stanja ili situacije u kojoj smo i željenog stanja, jeste zona za napredak i pravljenje planova. Ono što stvara nelagodu ili pretnju jeste da sve i ostane samo na planovima. Zato je važno šta i kako planiramo, a uvremenjenost je takođe bitan faktor uspešnosti i realnosti nekog plana i njegovog ostvarenja.

Najčešće teme koje ljudi spominju pred kraj godine, a u vezi su promena tiču se izgleda, dakle habitusa kod žena, to je nekako za njih važno, dok su finansije i karijera teme kod muškaraca. Takođe osobe žele često da definišu pri kraju godine ukoliko su u nekoj vrsti disfunkcionalne veze ili braka da li ostaju skupa ili ne. Raskidi su sastavni deo Novogodišnje noći, kao i novi početak … Tada je nekako naglašen stav ‘moram biti sa onim do koga mi je stalo’. U tom smislu tada zna biti vrlo neprijatno za osobe koje su u paralelnim vezama, jer prave kompromis ‘čekanja partnera’ koji provodi vreme npr. sa porodicom. Tada i usamljenost zna biti posebno naglašena.

Tinejdžeri žele da dođu do sebi važnih delova ličnosti, tragajući za svojim identitetom, pa se nekada pred Novu godinu pojačavaju krize i ispadi prema sebi i drugima.

Kraj godine je često i neka vrsta bilansa stanja kad se evaluira sopstveno (ne)zadovoljstvo, jer to nam je bitno.

Tradicija, nostalgija i strah od kazne

Porodični obredi i okupljanja uoči i tokom praznika daju sigurnost osobi i porodici. Tradicija počiva na vrednostima porodičnih prenosioca običaja, sećanja, ali i mitova.

Socijalna psihologija kontinuitet tradicije vidi kao kombinaciju socijalnog učenja i izbegavanja kazne. Deo miljea kome pripadamo održava određene običaje, kao deo porodičnog rituala. Jedan od razloga ne napuštanja istih, jeste potencijalan ‘progon iz plemena’ koji iako se u savremenom društvu ne dešava eksplicitno, implicitno je itekako prisutan, posebno u fantaziji onih koji se boje ove vrste odbacivanja. Pridružujući se ili održavajući običaje mi smo i legitimni ‘pripadnici plemena’. U suprotnom, možemo se naći van njega, što nije socijalno povoljno po jedinku. Pošto smo naučili da ne idemo protiv svog self imidža, vrlo rado narodi različitih kultura dočekuju Sinterklass (u Holandiji), Père Noël (u Francuskoj), Santa (u U.S. & U.K.), Jezušku kod Mađara, ili pale sveće za Hanukah kod Jevreja.

Verujem da praznici služe za predah, pauzu, ali i uživanje. Treba se zabaviti, ali ne usiljeno i na silu. Dozvoliti sebi vrstu opuštanja koja nam prija i koja nas čini zadovoljnim. Oblici proslava su različiti, i ljudi ih kreiraju ili im se pridružuju po sopstvenom izboru. Nije dobro da rade nešto jer drugi to rade, jer to često ima za posledicu osećaj praznine. Već da nađu svoj oblik slavlja, zabave ili uživanja.

Uostalom Nova godina i Božić jesu proslave samog života!

Maja Pavlov, psihoterapeut

Više o Maji možete pogledati na sledećem linku :https://centarzalicnirazvoj.com/clan/maja-pavlov/

 

2018-12-31T14:27:14+00:0031.12.2018.|Lični razvoj, Objave članova|0 Comments

Leave A Comment