Kako da preživimo sve ono što nam se dešava u životu, kako da nikada ne odustanemo? Potrebno je spoznati ovih 10 stavki kako da preživimo sve nedaće u životu, jer, na kraju krajeva, život ide dalje i moramo ga preživeti na neki način.

Shvatite koliko ste moćni
Shvatite koliko ste moćni kao pojedinac. Ovo možda sad zvuči čudno, u smislu šta ja to kao pojedinac mogu. Od vas pojedinaca zavisi stvar kao što je vlast jedne zemlje. Mi mislimo da su vladari moćni, ne, oni su moćni onoliko koliko im moći daje narod, a vi ste narod. Svi oni koji vas tlače su moćni onoliko koliko im vi dopustite da vas tlače. Naravno, nekada su okolnosti takve da mi mislimo da ne možemo da biramo neke stvari. Ali čak i u takvim okolnostima može da se bira. Biramo da li ćemo da živimo na jedan način ili ćemo da umremo na drugi način. A nekada je smrt mnogo bolji izbor nego život u određenim okolnostima, što naravno ne znači da treba da težimo smrti.

Ljudi su generalno sposobni da prežive neverovatno mnogo nedaća. Postoji mnogo ljudi koji u preživeli i koncentracione logore, koji su preživeli Jasenovac. Između ostalih spomenuću kasnije moju rođenu babu Jovanku Primorac, koja je dva puta preživela Jasenovac. Čak i posle toga, čovek se oporavlja.

Ma koliko to izgledalo čudno, nemojte dozvolite sebi da upadnete u neke depresije, u stanja beznadežnosti, da ne vidite svetlo na kraju tunela, da ne znate šta ćete dalje, da ne znate da li treba da živite ili da se obesite. Nemojte to da radite sebi – živite, to je poenta.  Izgubili ste posao, izgubili ste bračnog druga ili nešto slično, i u čemu je problem? Živite i dalje.

Nikada ne izigravaj žrtvu
Siguran sam da vi znate u svojoj okolini  pa i u familiji, ljude koji izigravaju žrtve. To je zapravo psihološki pritisak na druge ljude u okolini da bi im se pomoglo, sažaljevalo, privukla pažnja i slično, ali ti ljudi sami sebi štete time što to čine. Nemojte sebi štetiti time što izigravate žrtvu.  Čak i u okolnostima kada ste zaista žrtva, nemojte biti žrtva više nego što jeste. Pa čak i u momentu kada znate da idete na bajonete, jer u protivnom svakako ćete da umrete, pa onda barem idi sa podignutom bradom i podignutim čelom. Dakle kao što sam rekao, nekada je i takva smrt bolja, jer je makar naš izbor. Čovek makar u nekom momentu opirao svojoj nedaći.

Ne postoji zavera  protiv vas
Ljudi vrlo često misle da je njihovo stanje, rezultat nekih ne samo slučajnih okolnosti, nego se neko urotio protiv vas. Ne postoji nikakva urota, zavera protiv vas. Tu i tamo postoji zavere protiv nekih državnika i sličnih ljudi, ali protiv nas, običnog naroda, ne. Zaboravite da mislite da vam svi rade o glavi. To jednostavno nije istina. Nemojte time da tražite izgovor za vaše nedaće. Najveći procenat uzroka sopstvenih nedaća smo mi sami. I kao takvi mi sami smo jedini u stanju da ih rešimo.

Nakon opstajanja u nedaći dolazi osećanje sreće
Nakon takvih nedaća ljudi postanu svesniji života, život im je nekako slađi. Postaju puniji života, puniji sreće, puniji želje za življenjem,  čak i više nasmejaniji. Imate bezbroj svedočanstava ljudi gde bi čovek pomislio – e preživeo si logor Jasenovac ili Aušvic, pa ti bi trebalo da patiš čitav život i da nisi u stanju da dišeš, da se krećeš. Sasvim suprotno, ti ljudi su obično mnogo puniji života. I zbog toga su ratovi, uslovno rečeno, interesantni, jer vojska kada ratuje i svaki dan kada preživi oseća se živo, puno. Muškarci upravo zbog tog osećaja vrlo često uživaju da ratuju; što je strašno; ali takva smo ljudska bića.

Napravite razliku između prihvatanja okolnosti i predaje
Pre svega, shvatite razliku između prihvatanja i predaje. Mi moramo da shvatimo da nije isto prihvatiti okolnosti u kojima se nalazimo u životu i pomiriti se sa njima. Možemo da kažemo okej neke okolnosti su takve da iz njih nema nekog posebnog izlaza, ali uvek trebamo da tražimo izlaz. Shvatiti, pojmiti nešto što se dešava, nije isto što i dići sve četiri u vazduh i predati se i biti ovca, dopustiti da te neko kolje samo zato što si se pomirio sa tim. Nikada nema pomirenja sa okolnostima, već uvek ima shvatanja, prihvatanja i svesti o tome šta se dešava oko tebe.

Naučite da puštate i idete dalje
Na neki način zapravo jednostavno treba pustiti stvari da prođu. Ljudi mogu da propate svašta, može da vam se desi svašta u životu i onda patite godinama. Zašto? Pusti jednostavno da to prođe. U jednom momentu prosto nema više razloga za razmišljanje, nema smisla patiti oko nečega što je prošlo. Da li možemo to da promenimo? Možemo – promenite; ne možemo – završavamo sa razmišljanjem o tome. Bez obzira što se treba sećati nekih stvari, bar u srcu možemo da pustimo, jer će nam to pomoći da ne razmišljamo svaki dan o takvim stvarima jer na kraju krajeva život je tu i moramo da nastavimo da živimo hteli to ili ne. Kako ćemo nastaviti da živimo zavisi isključivo i samo od nas.

Ne tražite milostinju
Ako se nalazimo u bilo kakvoj nedaći, nemamo posao, nećemo tražiti milostinju od naše okoline. U redu je tražiti pomoć od bližnjih, ali konstantno nekome tražiti milostinju to zaista nije dobro. Postoji izreka iz Biblije da nije poenta da ti neko stalno daje ribu nego da naučiš da pecaš. E pa napokon naučite da pecate. Naučite da se sami snalazite u životu. Šta to znači naučite da pecate? Učite veštine, stičite određena znanja kako da se izvučete iz određene situacije koliko god ona izgledala u tom momentu beznadežna i loša, prosto vam se čitav svet sručio na glavu, a vi bez obzira na sve to učite kako da izađete iz takve situacije.

Preuzmite odgovornost za sopstveni život
Ovo bezbroj puta ponavljam i na mojim predavanjima i generalno, mladima pogotovo kad pričam na fakultetu to je jedna od osnovnih stvari koje govorim. Preuzmite odgovornost za sopstveni  život.

Da li ste mladi sada? Neće biti zauvek mama i tata koji će da vode računa o vama. Pa čak i da ih ima, pustite vi njih, sve je to u redu ali i vi mladi i stari, koliko god godina da imate, čime god da se bavite i šta god da vam se dešava u životu, preuzmite odgovornost za sopstveni život. U prevodu kako uradite tako će vam biti. Čak i u beznadežnim okolnostima moguće je da se to desi.

Borite se
Dolazim do desete i poslednje stavke ovog teksta i najbitnije poruke za kraj. Borite se, jer borba je najbitnija u kakvim god nedaćama u životu da se nađete. Vaša borba da izađete iz toga je najbitnija. U to ime ispričaću vam jednu kratku priču. Moje ime je Boris ali ne borim se jer se tako zovem već zato što sam naučen da se borim. Moji deda i beba rođeni, od moje majke otac i majka, oboje su preživeli logore. Moj deda je prvo preživeo Banjicu, pa Staro sajmište, kanije kratko Dahau, a zatim je dočekao oslobođenje u logoru u Nirnbergu. Četiri godine je proveo po logorima. Kao dete sam čuo bezbroj njegovih priča.

Moja rođena baba je dva puta preživela Jasenovac. Ona je bila pravi borac. Prvi put je 1941. pobegla sa sopstvenog streljanja. Drugi put je kao oficir NOB-a uhapšena u borbi protiv ustaša. Uhvaćena je i ponovo 1943. za logor Jasenovac, gde je bila mučena lično od strane Maksa Luburića, načelnika svih ustaških logora u NDH. Možete misliti u kakvom je stanju bila. Ona je pobegla iz centra Jasenovca. Kada se oporavila od tolikog mučenja vratila se u svoju brigadu, išla je dalje u borbe, učestvovala je u najvećim borbama Jugoslavije oslobodilačkog rata, ima dva ordena za hrabrost, gomilu drugih ordenja i konstantno se borila u životu, nikada se nije predavala.  Iz jedne beznadežne situacije kao što je mučenje u sred logora Jasenovac ona je smogla snage da takva pobegne. I to je ono što je prenela meni. Govorili su mi: „Boro sine, šta god da ti se dešava u životu, ti si taj koji odlučuje o sopstvenoj sudbini“.

Nikada ne zaboravite ovakve stvari i nikada ne odustajte od života ma šta da vam se dešava, uvek gledajte način kako da preživite!

Pogledajte video na ovu temu snimljen u nacističkom logoru Aušvic-Birkenau:

Izvor: https://teodosijevic.com

Boris Teodosijević

Više o Borisu možete pogledati na sledećem linku:
https://centarzalicnirazvoj.com/clan/boris-teodosijevic/