Dijeta je ovih dana jedna od najfrekventnijih reči kojom ljudi izražavaju jedn vid disciplinovanog lišavanja neke vrste hrane, zarad viših ciljeva. Na primer, lepšeg izgleda, zdravlja ili novih navika. Ali, šta ukoliko dijeta počne da biva mentalna, emocionalna ili seksualna? Šta ukoliko ljudi počnu da apstiniraju tako da se lišavaju osnovnih namirnica kvalitetnog življenja? Iako pozitivna psihologijamentalnu dijetu vidi logično pozitivno,kao neku vrsta detox forme i ustezanja od negativnih misli i samokritike, možemo je posmatrati i kroz različite oblike lišavanja.

Pomažete li drugima ili sebi?

Vrlo je relativno šta koja osoba smatra pod kvalitetom života i ovi pojmovi su individualno determinisani. Navike i modeli ponašanja koje osoba godinama sprovodi retko se preispituju. U takvoj vrsti sužene svesnosti o sebi, drugima i svetu, osoba ne samo da otpisuje deo realnosti, već vrlo često tome ne daje ni naročit značaj. Srećem muškarce i žene koji su se postavili u ulogu zaštitnika, pomagača ili jedine osobe koja nešto čini za nekog. Ukoliko je to stara osoba, nemoćni pacijent ili dete svakako da je to opravdano, ali čak i u takvim opravdanim kontekstima, na duge staze važno je obratiti pažnju na sebe, biti u kontaktu sa sobom. Ovo je jedini način za uspostavljanje balansa između unutrašnjeg i spoljašnjeg ličnog sveta.Ukoliko se to ne događa, a osoba se nalazi ili živi u zoni preživljavanja, postaje mentalno tupa i fizički pasivnija. Klijent jednom prilikom konstatuje da je u hronično depriviranom odnosu. Njegova veza spolja za druge ljude deluje da je neka vrsta bliskog odnosa, s druge strane pokazuje potpunu emotivnu i seksualnu neangažovanost, hladnoću i neuključenost.

Veza bez seksa

Mlada devojka koja kaže da voli svog partnera istražuje gde je granica između prihvatiti vezu u kojoj nema seksa jer njenom momku to nije važno. Ova parcijalna lišenost može da se prevaziđe ukoliko neko konstatuje da upravo zato postoji problem. Ono što se međutim dešavalo jeste da njen dečko to ne vidi uopšte kao „toliki“ problem. Veza je počela da ide drugim putem. Preselila se u neku vrstu zone sigurnosti, bez daljeg napredovanja. Počela je samo da postoji, ne i da živi. Srećem ljude iz siromašnijih slojeva društva koji sebi retko ili nikako ne mogu da priušte psihoterapijski tretman, ali ipak su ponekad vrlo svesni da im pomoć treba ili da bi im značila.

Trougao potencije

Nije jednostavno brinuti o sebi ukoliko vam sin pije ili se kocka ili eksperimentiše sa drogama. Ove neprestane borbe nužno iscrpljuju, jer se ne može ostati ravnodušan u tim okolnostima. Širi životni kontekst te osobe tad uglavnom slabi i ona je na nekoj vrste mentalne i emocionalne distance od svega što predstavlja prosperitet i živost. Ukoliko borba predugo traje, a problem postane hroničan, sistem tj. porodica ume čak i da se adaptira na to i saživi se sa problemom koji nije rešen. Za neke je to kao da imaju hroničnu bolest, koja zapravo ne prolazi. U transakcionoj analizi postoji model koji je dao Hey, a zove se trougao potencije. To je neka vrsta (obrnutog dramskog trougla) tzv. trougla pobednika. U njemu osoba da bi postigla neku vrstu nezavisnosti i brige o sebi, počinje da sebi daje dozvolu na ranjivost i autentična osećanja. Vraća sebi moć tako što deluje u skladu sa potrebama situacije. Ona time vraća sebi odgovornost, uzimajući u obzir kako potrebe drugih, tako ovog puta i svoje lične potrebe u datom kontekstu.

Da li umete da kažete: Došao je kraj ovoj mentalnoj dijeti? Vreme je da se povežem sa sobom i upitam se šta je to što hoću? Ukoliko uspete da pružite sebi iskren odgovor vi prelazite iz zone preživljavanja u zonu kvalitetnijeg života.

Izvor: https://majapavlov.com/

Maja Pavlov, psihoterapeut

Više o Maji možete pogledati na sledećem linku: https://centarzalicnirazvoj.com/clan/maja-pavlov/