Jedna definitivno zanimljiva tema, odnosno problem koji ponekada napada, da tako kažem, ljude, jeste – socijalna anskioznost. Hajde da vidimo kako zapravo prevazići i pobediti socijalnu anksioznost, odnosno društvenu nervozu, kako bismo to preveli na srpski? Mada je opšte prihvatljiv pojam socijalna anskioznost.

Šta je to? To je ono kada se nađemo u društvu i u najmanju ruku osećamo se neprijatno. Mada, kod nekih ljudi to ne da je osećanje neprijatnosti, nego je to vrhunski strašno osećanje gde se nikako ne vole naći i gde se osećaju prosto pritisnuto sa svih strana, gde počinje srce da im lupa, znoje im se dlanovi, mozak im se pomuti, itd. Dakle, opšte stanje nelagodnosti kada se nađete u društvu, u okolini sa drugim ljudima. U tom momentu, verovatno, većina ljudi razmišlja o sebi – „Au, kako ću da ispadnem, šta će da bude…“ itd, jer često imamo te negativne projekcije i slično.

No, hajde da vidimo nekoliko načina kako zapravo da prevaziđemo i pobedimo socijalnu anksioznost.

Nemojte pokušavati da ne mislite o sebi
Ovo čudno zvuči, te moram da pojasnim. To je isto kao kada vam neko kaže: „Nemoj da razmišljaš o ružičastom slonu.“ Pa kako da ne razmišljaš o ružičastom slonu, jer tog momenta kad sam vam rekao: „Nemojte da razmišljate o ružičastom slonu“, svi ste istog momenta pomislili na šta? Naravno – na ružičastog slona.

Nemoguće je sebi reći pre ulaska u neku prostoriju gde se odvija neka zabava ili poslovni sastanak itd.  – „E sad kad uđem tamo, sad neću da razmišljam o sebi, o tome kako  ja izgledam, kako se doimam drugima, da li će me prihvatiti…“ itd. Nemoguće je, zato što ćete time terati sebe da razmišljate o tome.

Kako ćete prevazići to da ne razmišljate o sebi, to je odmah druga stavka:

Gledajte druge ljude
Prosto, kada uđete u tu prostoriju, gde je veliki broj ljudi ili samo petoro, potpuno nevažno, prisilite sebe da posmatrate druge. Kako se obično ljudi koji imaju problem sa socijalnom anksioznošću ponašaju – pokušavaju da se umanje. To je ono kao kada se nađete pred nekim autoritetom i onda ste vi manji od makova zrna, povlačite se, spuštate ramena ne bi li se umanjili, jer vi time kao ne predstavljate opasnost drugima i drugi vas kao neće dirati. To je jedna urođena reakcija.

Prestanite s tim. Podignite glavu, ispravite ramena i gledajte druge ljude. Prosto gledajte – kako se oni ponašaju, šta pričaju… Pre nego što ste uopšte stigli da razgovarate sa bilo kim, pre nego što ste se rukovali sa bilo kim, posmatrajte druge ljude. Ili u toku te večeri, druženja, posmatrajte druge ljude, jer kada posmatrate druge, onda vaša pažnja više nije na vama i nema više unutrašnjeg dijaloga o tome kako vi izgledate, kako se doimate drugima… Nego vi gledate kako oni izgledaju, uslovno rečeno, šta oni rade, itd.

Prosto – tada razmišljate o drugim ljudima, a ne o sebi.

Ne razgovarajte sa grupom ljudi, već sa pojedincima
Kada već dolazite u situaciju da naprosto morate da imate interakciju sa drugima jer ste, uslovno rečeno, prisiljeni da komunicirate sa ljudima i da vršite neku interakciju, da ne biste imali početni problem socijalne anksioznosti, onda nastojte da se u tim interakcijama ne obraćate grupi. U početku, naravno.

Ne obraćajte se grupi, jer je obraćanje grupi više svojevrsni javni nastup, a ljudi koji imaju problem sa socijalnom anksioznošću, imaju daleko veći problem sa javnim nastupom. Dakle, to im nikako ne ide i tu se zaista pogube u potpunosti.

Da ne biste radili javni nastup, onda gledajte da se umesto obraćanja grupi obraćate isključivo pojedincu. To ne znači da ćete u prostoriji ganjati samo ljude koji stoje sami. Možda nećete imati prilike da uhvatite ljude kada su sami, nego su uvek dvoje, troje u grupi, itd. Možete da priđete grupi i možete da razgovarate dok ste u grupi, ali i tada nastojte da se ne obraćate svima, jer vam to neće u početku ići, nego samo jednom pojedincu, a ostali će slušati ili neće slušati, to je njihova stvar.

Obraćajte se samo jednom pojedincu i, što je veoma važno, gledajte ga u oči. Tu jednu osobu uvek gledajte u oči. Nemojte da spuštate pogled, to spuštanje pogleda će vas ubiti u pojam u potpunosti. Gledajte čoveka u oči, obraćajte se toj osobi i onda je vaš fokus, zapravo, na toj osobi, na onome što ta osoba govori vama. Prosto više ne razmišljate o sebi i vaš problem polako iščezava.

Naravno, govoreći o svim ovim stavkama, ne znači da će sve kod vas da upali, ali možete sve da probate. Nešto će da radi bolje, nešto malo lošije, ali sve probajte i sve će vremenom jedno na drugo da se nadoveže i onda ćete vaš problem zaista u potpunosti isključiti.

Promenite sopstveni pogled na interakciju sa drugima
Ono što je važno kada generalno razmišljate o vašem problemu socijalne anksioznosti, kako vi poimate bivanje u društvu. Prosto je potrebno da, na neki način, promenite sopstveni pogled na tu interakciju sa drugim ljudima. Sopstveno razmišljanje, sopstvene ideje, sopstvene emocije u vezi interakcije sa ljudima. Ili ono što često spominjem – tzv.  negativne projekcije.

Šta su negativne projekcije? Ono što smo u početku govorili – „Joj, kad odem tamo, ljudi će videti da sam nervozan/nervozna. Neću znati, neću moći… Ispašću ovakav, ispašću onakav…“ i bezbroj drugih stvari koje vam se motaju po glavi. Dakle, sve te stvari, prosto, isključite i promenite vaš generalni pogled na interakciju.

Šta je generalni pogled? Vaš generalni pogled je ovaj – „Ja imam problem koji se zove socijalna anksioznost. Ja imam problem interakcije u društvenim okolnostima, i ja ću zauvek imati taj problem.“ To je vaš generalni pogled.

Suprotno od toga, sami sebi kažite –„Ja nemam problem sa time.“ Bez obzira što je to u ovom momentu laž, jer zaista i dalje imate problem sa time. Ali sami sebi kažite: „Ja nemam problem sa time i kad odem tamo biće sve u redu i mene niko tamo neće pojesti.“ Jer to je istina – niko vas neće pojesti.

Dakle, prosto, taj početni stav, početni postulat promenite i time ćete postavku, čitav onaj temelj društvene interakcije da promenite na bolje.

Naučite da kontrolišete disanje
To govorim ljudima i za javni nastup, i za prodajne sastanke i za flertovanje sa devojkama, ili šta god. Jedna stvar – naučite da dišete. Naučite da kontrolišete disanje.

Kada treba da uđete u neku interakciju, možda pred ulazak u prostoriju čak, ili pred dolazak u neku grupu sa kojom ćete razgovarati, pred prilazak nekoj osobi, itd. – naučite da iskontrolišete svoje disanje. Tako što ćete dva puta da udahnete i izdahnete duboko, da biste se smirili.

Dozvolite sebi da se opustite i naprosto zabavite
Kada već ulazite u interakcije, jer morate, hajde prvenstveno sebi dopustite na neki način da se opustite i da se zabavite. Kažite sebi: „Sad idem tamo da se zabavim.“ Čak i da je poslovni sastanak u pitanju, nema nikakve razlike – „Idem da se zabavim.“

Kažite sebi: „Nije život baš toliko ozbiljan, nije to baš toliko strašno, toliko striktno…“ Opusti se, baš te briga, zabavi se. Kada sa tom idejom odlazite na susrete, onda ćete mnogo lakše prebroditi onaj početak, onu početnu anksioznost pri prvom razgovoru.

Stavljajte sebe u neprijatne situacije
Naravno, uvek ponavljam – ono što je bitno kod svih strahova, pa i kod ove anksioznosti je to da stavljate sebe u neprijatne situacije. Dakle, da sami sebe nagonite da se suočavate sa sopstvenim strahovima.

Nagonite na koji način? Tako što nećete odbijati da odete na druženja. Nećete stalno da tražite i nalazite izgovore zašto ne želite da se nađete sa nekim. Štaviše, sami pronađite situacije u koje možete sebe da ubacite, koja iako izgleda strašno u ovom momentu, ali će vam vremenom pomoći.

Opasnost → sigurnost
Ono što je važno jeste da vidimo šta je ta socijalna anksioznost i kako to vaš organizam reaguje. Vaša podsvest „pomisli“ da se vi nalazite u opasnosti. Da je ta društvena interakcija opasna po vaše biće. I onda imate one tri reakcije na opasnost – boriti se, pobeći ili se ukipiti. Kako reaguje vaš mozak? Uglavnom, ovi ljudi sa anksioznošću, oni beže. Beže u sebe ili beže fizički van prostorije. Jedna stvar koju morate da shvatite, a to je da prebacite tu podsvesnu, umišljenu, neosnovanu opasnost (situaciju opasnosti) u situaciju sigurnosti. Dakle, opasnost u sigurnost.

Na najprostiji i najracionalniji način – Da prosto kažete sebi: „Hej, neće mi se tamo ništa desiti.“ Jer, realno i racionalno, vi to vrlo dobro znate – tamo vam se zaista neće ništa desiti. Nije se čitav svet urotio protiv vas, pa da samo vrebaju kad ćete da stignete tamo da bi vas svi kinjili i napali na vas. To jednostavno nije tako. Dopustite sebi da pomislite – „Sve je OK, sve će biti u redu. Tamo sam siguran, niko me ne vreba, nema nikakvih zamki… Sve će biti dobro.“ To je valjda dovoljno da vam dozvoli da načinite prvi korak i da uđete u interakciju, da se nađete u situaciji da budete sa ljudima. Jer biti sa ljudima –  to je najljudskija stvar od svega.

Ovo je nekoliko načina kako da prevaziđete socijalnu anksioznost, no, postoji još jedna stvar. A to je – ukoliko vam ništa od ovoga ne bude funkcionisalo, (mada je nemoguće, ali hajde teoretski), onda pročitajte jedan od mojih prethodnih tekstova, a to je Kako da prestanete da brinete šta drugi misle o vama. Tamo takođe imate šta možete da uradite da biste prestali da marite šta drugi misle o vama. Kada to uradite, onda definitivno nećete imati problem sa društvenom nervozom, odnosno socijalnom anksioznošću, jer vas, naprosto, neće biti briga.

Srdačan pozdrav,
Boris Teodosijević

Izvor: https://teodosijevic.com

Više o Borisu možete pogledati na sledećem linku:
https://centarzalicnirazvoj.com/clan/boris-teodosijevic/