Karolina Almaši 2018-04-26T20:16:17+00:00

Project Description

Karolina Almaši

Karolina Almaši
Karolina Almaši

U mom životu desile se promene, srećna sam i ne znam kako bih rečima opisala. Možda “Promena” ili “Buđenje”.

Pre sam mislila da ću biti srećna ako kupim nešto, imala potrebu za:
Tašnom
Cipelama
Telefonom
Nakitom
Nameštajem
Autom
Kućom
Letovanjem
Imala sam osećaj da moram nešto da posedujem (haha) ali danas znam da je to bio moj Ego jer on nema Identitet i uvek žudi da nešto poseduje.
Uvek sam imala potrebu nešto da kupim, tražila sam sreću i zadovoljtsvo u materijalnim stvarima (hahaha).
Puno sam radila da bih sve imala i mom sinu priuštila koliko mogu.
Kada sam sve moje vanjske prohteve i zahteve ispunila ma nije mi bilo dovoljno , jednostavno nije bilo to TO.
Opet sam se osetila prazna i rekla sam sebi “Šta mi je , IMAM SVE ALI NEMAM NIŠTA”.
Nisam znala drugačije kao i svi drugi koji “misle” da je Sreća u Materijalnim stvarima.
A Sreća je bila tako blizu.
Danas mnogi rade 12 sati na dan, možda i više, razumen ih (i ja sam ist), dođu kući umorni i jednostavno želiš se okupati i odmoriti što je i normalno, ali mi mnoge vrednije “Stvari” gubimo (nesvesno) što sa parama ne možemo kupiti.
Normalno je da trebamo raditi i biti zadovoljni sa onim što zarađujemo, ali šta će nama toliko novca ako gubimo najveće bogatsvo koje nema CENU.
Naučili sam da sve što tražimo to i dobijemo samo treba da VERUJEMO i biti u miru.
Deca, ljubav, porodica, prijatelji, familija, suprug, supruga, zdravlje, sreću.
Njima je potrebna pažnja , ljubav, razumevanje , osmeh, jednostavno biti tu.
To isto je bilo i meni potrebno, niti sam ja mogla kome da dam niti je ko meni dao.
Kada to nemamo, svo bogatstvo ovoga sveta da imamo NIJE VREDNO.
Odlučila sam napustiti “Zonu ugodnosti” ili “Zonu bez SVESTI” .
Ne mogu da opišem kako mi je bilo, kao “loš san”. Ali to je moralo tako biti jer svi želimo samo jedno, biti srećni.
Ustala sam jutros i čujem cvrkut ptice, (hahaha) one su uvek bile tu, ali moje uši nisu ih čule, nisam obraćala pažnju.
Izašla sam na ulicu, to drveće kao da mi poručuje nešto kao “Dobrodošla”. Jednostavno toliko sreće, zahvalnosti, ljubavi imam u SEBI a materijalno ništa mi ne fali.
Sada shvatam da možda nemam sve što hoću ali da imam sve sto mi treba. Pronašla sam SEBE, sada znam gde je sreća .
Imam sreću , ljubav i zahvalnost u sebi.
Sada to što posedujem u sebi mogu samo da dajem.
Hvala ti , hvala ti, kako bih ja znala za ovu sreću a da nisam napustila “Zonu ugodnosti”.
Sreća i ljubav je u svima nama kao što je i naš STVORITELJ SAM.

Project Details